Драгутин Матић имао је четворо браће и сестара. Нажалост, рано је остао без оца па га је подизао најстарији брат Ђорђе Ђора, због чега су га у селу звали Драгутин Ђорин. Иако није ишао у школу, знао је да чита и пише. Рано се оженио са Круном Ранђеловић из оближње Сопотнице, и до одласка у рат имали су четворо деце. Након рата добио је и сина Благоја. Благоје је аутор књиге "Мој отац Око Соколово" издате у Београду 1998 године.
Драгутин Матић је служио војни рок у Београду као коњаник, да би касније постао пешадинац. Учествовао је у оба балканска рата а онда је дошао Први светски рат. Ту је Драгутин опет показао своје умеће и храброст, па је током Церске и Колубарске битке постављен за извиђача. Старешине су га нарочито цениле јер је умео да се привуче непријатељским јединицама, преброји војску и да прецизан извештај по повратку у базу. Матић се са ратишта вратио тек 1919. године, након 6 година ратовања и две године војске.
Између два светска рата био је кмет у свом родном селу. Уживао је велико поштовање народа свога краја и биран је за општинског одборника. Његовим заузимањем изграђен је (тридесетих година) у Калетинцу, сеоски водовод који и данас служи.
Након рата, Драгутин се бавио земљорадњом, а ишао је и у печалбу као циглар и ћерамиџија.
За показано јунаштво и храброст, одликован је са више ратних одликовања а од државе никада није тражио привилегије и бенефиције.
Нажалост његове медаље заувек су изгубљење управо због рата. Наиме, његова супруга Круна, плашећи се Бугара, спаковала је одликовања и још нека документа у дрвени сандук и закопала у песак, близу реке. Учинила је то 1941. године. Круна је највише страховала од Бугара, јер је у Првом светском рату била сведок њихових зверстава. Тако су заувек нестала, знамења о сналажљивости и храбрости Драгутина Матића у три рата.
Драгутин је 1965. године сазнао за фотографију на којој се налази. Те године је издата грамофонска плоча Марш на Дрину, са његовом сликом на предњој страни. Његови саборци су га одмах препознали. Костадинка Матић из Ниша, која је познавала Матића, купила је плочу и послала поштом у Калетинац, на његову адресу. Тако је Матић сазнао за чувену слику са његовим ликом која је обишла свет. Крајем децембра 1969. се разболео. Из војног гарнизона у Нишу на Суву Планину је послат војни хеликоптер са лекаром по њега. Међутим, лекар је закључио да Драгутин Матић не би издржао пут до болнице. Умро је два дана касније, 1. јануара 1970
У селу Калетинац постоји његова кућа у моравском стилу која је обновљена и отворена за посетиоце.
Потомци Драгутина Матића 2018. године одлучили су да поклоне кућу општини Гаџин Хан, како би она постала спомен-дом и чувала успомену на славног ратника, али и на остале ратнике овог краја.
26. jуна 2022 у присуству великог броја званица, потомака, Војске Србије и полиције у селу Калетинцу подно Суве планине отворена је спомен кућа легендарног извиђача из Првог светског рата Драгутина Матића. Лик Ока соколовог симбол је Великог рата а његов дом чуваће успомену на све заплањске ратнике.
Своје узбуђење нису могли да сакрију његови потомци који су се одрекли куће и дворишта да би општина Гаџин Хан могла да читав простор преуреди у музејску поставку.
„Не могу описати како се осећам, једино би могао сада да заплачем а то није у духу мог великог претка. Он је био стамен до краја живота а поживео је 82 године. Оставио је здраво и поштено потомство и на томе смо му захвални“, каже Зоран Матић, један од потомака.
„Драгутинов лик памтићемо увек, он се налази на застави најстаријег савеза потомака који је основао Степа Степановић, његов лик налази се на плочи у Уједињеним нацијама, тако да се он никада неће заборавити. Памтимо га ми потомци, памте га мештани села али и многи други. Иако сам био дете добро га памтим, често је седео у соби и углавном ћутао. Памтим ову кућу, и драго ми је што ће и други људи сада имати прилику да нагазе на овај први степеник где смо ми као деца седели“, каже Зоран.
Љиљана Митић, Драгутинова праунука, дошла је са својом унуком Милицом. Вели да девојчица зна ко је био њен чукундеда, а она сама носи прелепе успомене на прадеду кога је често посећивала током летњих распуста.
„Био је скроман и није нама деци није много говорио шта је прошао у рату. О Церској и Колубарској бици је говорио да памти да су били кишни дани и да се пуно пуцало. Говорио је да му није жао што је морао све то да прође јер је то донело победу српском народу. И та слика руског фотографа да је то било једног кишовитог дана када се вратио са извиђања, да је био био уморан али је испунио задатак. Он просто није био свестан своје улоге у тим тешким тренуцима и да је неко кога ће памтити генерације, присећа се Љиљана која свог прадеду памти као уредног човека, обученог по сељачки, са закопчаног кошуљом, шеширом и штапом. Због свог угледа у селу до краја живота је био представник села“, каже Љиљана, Драгутинова унука.
Спомен плоча са његовим ликом налази се од фебруара 2015. године на згради Дома војске Србије у Београду.
Поводом 80-годишњице пробоја Солунског фронта, Драгутину је подигнут споменик испред зграде општине Гаџин Хан.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ЗА ГРАДЊУ СПОМЕНИКА
Скупштина општине Гаџин Хан приликом доношења одлуке о градњи споменика најпознатијем ратном извиђачу у историји српске војске, формирала је и организациони одбор за градњу тог споменика. Одбор чине:
1. Стаменковић Синиша - предсеник
2. Младеновић Љубиша - секретар
Чланови:
3. Живковић Љубиша
4. Ћурић Сузана
5. Медаковић Дејан
6. Гроздановић Властимир
7. Тапушковић Василије
8. Представник организације бораца балканских и Првог светског рата и потомака - син Благоје Д. Матић
9. Представник општинског одбора СУБНОР
10. Представник МЗ Калетинац
11. Миленковић Димитрије
12. Богдановић Младен
13. Савић Чедомир
14. Петковић Тома
ИЗГРАДЊУ СПОМЕНИКА ПОМОГЛИ
Споменик најпознатијем ратном извиђачу у историји српске војске Драгутину Матићу познатом као ОКО СОКОЛОВО организовала је Скупђштина општине Гаџин Хану време када је био председник Синиша Стаменковић, а уз финансијску помоћ Скупштине града Беогада (кад је био председник Небојша Човић) и Министарства за културу Владе Републике Србије.
Међутим, Организациони одбор за изгрању споменика позвао је и грађане да помогну ову акцију. Први су се одазвали (редослед према висини прилога):
1. МИН-АГХ, Гаџин Хан
2. унук Благоје Б. Матић, Београд
3. Звонко Грубишић
4. "Сладекс", Краставче
5. "Јанчи", Богољуб Јанчић
6. Мирослав Благојевић
7. Сања Буковић